Month: June 2018

Zlatibor je kažu više od planine. I stvarno.  Za samo jedan dan uspela sam da vidim dinosauruse, saznam nešto o lekovitim travama, oborim rekord na svom pedometru, odgovorim sedam puta na pitanje da li sam udata, lepo pojedem i popijem i što je najvažnije nadišem se svežeg vazduha. Na ulaznoj tabli i onako lepo piše – Gledaj visoko, diši duboko…

USPOMENE Odlazim na Zlatibor duže vreme. Prvi put još u maminom stomaku koja i danas priča kako je po velikom snegu tako trudna gurala ćaletovog belog fiću koji nije hteo da upali. Kasnije bi uvek svraćali na klopu  i predah na pola puta do Crne Gore.  Ovde sam devedesetih doživela da konobarica mom dečku i meni umanji račun za ručak, samo zato što smo joj simpatični klinci. Svaki put centrala mi je bila hotel Palisad.
I evo me 2018. godine na hiljadu metara iznad mora, da proverim da li je na Zlatiboru ostalo nešto sa tih požutelih fotografija i romantičnog sećanja.

Naravno da jedan dan nije dovoljan otkriti sve divote ove zlatne planine, ali hajde da vidimo šta sve može da se radi ovde dok traje fudbalska utakmica, sa produžecima, razume se.

1. POPITI KAFU U PALISADU Kao u lošem scenariju, dočekala me je kiša koja nije obećavala da će stati. Posle nekoliko krugova između hotela, kuća, kućica, kućerina, apartmana, zgrada, terena, uspem da pronađem Palisad. Picnut, moderan, pun ljudi. Uvek volim tu da dođem. Pomislih, ako ne stane kiša popijem kafu, nešto pojedem, pogledam kolekciju sjajnih umetničkih dela, zapljunem se i odoh nazad. Ali na sreću ima istine kada kažu da se na ovoj planini na zapadu Srbije, promene sva godišnja doba u jednom danu.

2.ŠETATI Razvedrilo se i ja krećem u laganu šetnju. Prvo malo po centru oko jezera koje je veštačko, napravljeno odavno za turističke potrebe. Zovu ga i zlatiborsko more. Drago mi je da je ovaj put čisto! Neko sedi na klupicama, zaljubljeni parovi su na pedolinima, a ja odoh dalje. Prolazim pored Kraljeve česme. Na TO Zlatibor pronalazim da je izgrađena u znak sećanja na 20. avgust 1893.godine kada je ovde dolazio kralj Aleksandar I Obrenović. Dotadašnji izvor Kulaševac je promenio ime u Kraljeva voda, a godinu dana kasnije izgrađena je česma.

3.OBIĆI DINO PARK Nailazim na Dino Avantura park idelan za sve ljubitelje adrenalina i zabave na otvorenom. Dinosaurusi koji ispuštaju krike deluju uverljivo ali i nestvarno među borovima. U najvećem avantura parku na Balkanu ima 24 diva iz doba jure u prirodnoj veličini, stena za penjanje, 6D bioskop, zip lajn, mini golf tereni, poligon za vožnju rolera… Pravi raj za decu i one koji se tako osećaju!

4. OBIĆI SPOMENIK STAZOM ZDRAVLJA Zlatibor je, poznat po prelepim i ne toliko napornim stazama za šetnju. Jedna od najpopularnijih vodi ka spomeniku na vrhu Glavudža (1082m) ili Šumatnom brdu. Udaljen je pet kilometara od centra i tu se nalazi Spomen obelisk streljanim partizanskim ranjenicima na Kraljevim vodama i Palisadu 1941. godine. Na njemu su ispisani stihovi Vaska Pope: “Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu”.

5. DISATI PUNIM PLUĆIMA Na vrhu je najjači uticaj ruže vetrova, a sa njega se i pruža pogled na Čigotu, Tornik, Gajeve, nepregledna prostranstva sela Rudine, Tić polje… Za radoznalce tu je teleskop za bliže osmatranje okoline, klupice za odmor, kafe za osveženje. Dišem duboko i uživam u miru i tišini zbog kojih vredi doći. Vazduh kao namirisan borovinom, dubokim udisajem, odmah opija. Od tog opijanja se, tvrde Zlatiborci, nikad ne trezni. Jedini lek je da se ponovo dolazi i udiše. „Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto”, napisao je pesnik Jovan Dučić.

Turizam je ovde davnih dana i počeo traženjem leka za razna oboljenja. Ova planina gde se sreću kontinentalna i mediteranska klima idealna je za ljude da disajnim problemima, anemijom, problemima tiroidne žlezde, malakalosti, umora… Inače na ovoj vazdušnoj banji raste vrsta belog bora koji ima četine boje zlata i veruje se da otuda potiče i ime planine. Pinus Silvestris Varegata Zlatiborica je nekada prekrivalo čitavu planinu, a prema legendama i borova šuma je nekada bila zlata vredna, a i pašnjaci su boje zlata.

6.JAHATI KONJE Na povratku srećem par koji jaše konje i saznajem da se iznad pijace mogu iznajmiti konji za sve koji žele da se oprobaju u jahanju ili da se voze starim čezama. Ćovek me pita da li bih mu poslala slike da napravi reklamu. Pristajem, zbog neposrednosti vodiča ali i sjajnih manekena koji strpljivo poziraju!

7. OBIĆI ČUVENU PIJACU U daljoj šetnji nailazim na novosagrađeni hotel, nove apartmane, sve teže prepoznajući nekadašnji Zlatibor.  Stižem na pijacu koja je epicentar unikatnih likova, karaktera, suvenira, lokalnih proizvoda. Uživam u probanju zlatibosrkih delicija i fotografisnaju ljudi koji mi ljubazno poziraju očigledno naviknuti na turiste i foto aparate. Nije važna cena slanine, kaži samo koliko hoćeš pa da ti odrežem, kaže mi moj foto model.

8. POPRIČATI SA LOKALCIMA Opet sam kod jezera i upoznajem jednu baku koja ima 87 godina. Prodaje štrikeraj i borovnice. Kaže čim otvori šake, pare joj same padaju na dlan. Saznam tako uz zlatni osmeh, sve o životnim mudostima, poljoprivrednoj penziji, kako je uživo videla Ledy Gagu, šta joj rade unuci, ko je u braku i ko nije. Tajna njene vitalnosti je kaže u tome što voli da se druži sa ljudima i što uvek nešto radi. Jedan selfi za uspomenu, bez filtera naravno, jer smo obe manekneke za život u skladu sa prirodom. Mnogi su mene slikavali, dobacuje uz osmeh.

9. JESTI UKUSNU HRANU Posle šetnje naravno idem na ručak.  Zlatiborska kuhinja je čuvena i šteta je ne probati. Što se tiče restorana zaista je veliki izbor. Biram po preporuci restoran Zlatibosrki pastuv, koji je 1000 m od centra. Dočekuju me etno fazon, teletina ispod sača, lepinja, kajmak, konobari u nošnji. A u mini zoo vrtu magarci, ovce, i nojevi , majke mi.

To da se uveriš da je Zlatibor više od planine, miks urbanog i ruralnog, modernog i tradicionalnog dovoljan ti je i jedan dan. Ali ovde ipak vredi ostati duže. Jesti, šetati i disati. Obilaziti pećine, vodopade, vidikovce i brojne okolne lepote.

Na povratku gužva na putevima, zatvorene trake i zastoji. Svuda se nešto gradi i radi. Dosadna i duga čekanja. 230 km do Beograda nikako da potrošimo. Kod Ljiga slikam ovog bombaša. Svi trube i ljuti su.
U meni neki mir. Još uvek opijena vazduhom, čitam kako je  drug Tito 1974. godine rekao: Mi smo zaista ovih dana, posle napornih događaja i napornog rada, našli ovde jedan spokojan i miran boravak u izvanrednim klimatskim uslovima. Sve je to ostavilo takav utisak da čovek poželi da opet dođe u ovaj kraj.

Evo mene uskoro opet! Svašta sam stigla da vidim, ali ću morati da se vratim da slikam po sunčanom danu proplanke sa belim oblačićima, a i da saznam da li je Zlatibor pitao Taru da li pamti ljubav staru, i šta mu je odgovorila ta druga lepotica…

@desiderata.co

 

 

Da li ste ikada posmislili kako izgleda sasvim lagana šetnja po ostrvu gde stanuju pametne mašine za ubijanje? Dubok udah, krećemo…

Čitala sam o njima i gledala uzbudljive putopise u kojima voditelj dramatično priča o poseti komodo zmajevima. Sada kada sam se našla u tom delu sveta bila bi šteta ne otići im u goste.

Iz mesta Labuan Badžo (Labuan Bajo) na Floresu brodom smo doplovili do ostrva Rinka (Rinca) koje nastanjuju ovi jedinstveni zmajevi iz porodice monitora.

Inače Rinka i Komodo predstavljaju prolaz u pravcu sever-jug između Indisjkog okeana i Floreskog mora i u vodama između ta dva ostva su brojni opasni virovi i najjače okeanske struje na svetu.

Pre obilaska Rinke, malo kupanja i ronjenja na obližnjim ostrvcima gde su uspeli da nas pronađu jedino vešti prodavci suvenira. Pogađate? Sve je upućivalo na to da su komodo zmajevi stvarno najveće zvezde u ovom delu sveta. Sve je bilo u znaku ove zaštićene vrste. Uz to smo se naslušali brojnih mitova i legendi. Da li su zmajevi zaista tako opasni? Otišla sam po odgovor.

OSTRVO RINKA veličine 198 km² na kojem živi oko 1.300 ljudi je jedno od 29 ostva na kojima se prostire Nacinalni park Komodo. Park je osnovan 1980.godine kako bi se zaštitili komodo zmajevi koji žive samo ovde na planeti i jako su osetljivi na promene i razvoj koji donosi moderno doba. 1991. godine park je uvršten u listu svetke baštine Unesca.

KOMODO ostvo je najpoznatije stanište ove ugrožene vrste, ali do Rinke je lakše i brže stići iz Labuan Badža. Takođe manje su gužve i veće šanse da vidite zmaja, jer ih manje ljudi ometa i nema toliko rastinja u koje mogu da se sakriju. Skrivanje im je inače omiljena zanimacija.

DOBRODOŠLI Konačno stižemo na ostrvo na ulaz Loh Buaya.  Odbor za doček je tu. Dugorepi makaki majmun radoznalo dočekuje nove turiste. Rendžeri su opremljeni drvenim motkama. Nema osmeha, svi su ozbiljni kako i dolikuje domu ozloglašenog zmaja.

Kupujemo ulaznice i dobijamo precizna uputstva. Ne odvajti se od vodiča i ne ulaziti nikako u duboku travu, ne prilaziti blizu životinjama. Ovde ne žive samo čuveni zmajevi, već i bivoli, divlje svinje, majmuni, egzotične ptice kao i smrtonosne kobre od kojih se takođe treba čuvati.

Uz ozbiljna upozorenja i pratnju rendžera naoružanim samo dugačkim štapom prošetali smo ostrvom i videli brojne velike i male zmajeve. Na sreću site i nezainteresovane za radoznale posetioce. Lokalci ih se ne boje, ali su kažu oprezni. Svesni su da zmajevi okupljaju putnike iz celog sveta i da im oni donose dobru zaradu.

Na ostrvu nije moguće prespavati, tu je samo smeštaj za zaposlene. Postoji prodavnica gde je jedino moguće kupiti vodu, ali ne i hranu. I upravo smo u tom delu videli najviše komodo zmajeva.

Najbolje je posetiti ostrvo od aprila do novembra. Period parenja zmajeva je u julu i avgustu baš kada smo im mi došli u goste.  U skaldu sa zatečenim  prizorom, od vodiča smo uz puno smeha saznali da mužjaci imaju dva polna organa. A potom smo saznali i ovo.

Ima ih samo u Indoneziji gde živi između 3 i 5 hiljada ovih gigantskih guštera mesoždera. Na Rinki ih je oko 1300.

Može da dostigne dužinu do 3m i težinu od oko 90kg. Imeju da plivaju i mogu da se kreću brzinom do 20 kilometara na sat.

Komodo zmajevi nisu aktivni lovci te za svoje žrtve najčešće biraju slabe i povređene životinje. Ovaj predator prati žrtvu i nekoliko dana pre nego što postane njegov plen, zato ih i zovu pametne mašine za ubijanje.

Dokazano je da nisu bakterije u pljuvački to što ugriz reptila čini smrtonosnim, nego žlezde u kojima proizvode pet različitih otrova. Slično kao kod zmija, to dovodi do grčenja, trenutnog pada krvnog pritiska i onemogućavanje zgrušavanja krvi. Žrtva je nakon ugriza bespomoćna i krvari. Iako uspe da pobegne, umreće ubrzo usled inefkcije.

Kako Nacionalna geografija tvrdi ovi kopneni krokodili kako ih još zovu, tokom protekle 40 godine, ubili su četvoro ljudi. Bilo je nekih napada na rendžere i neodgovorne turiste, ali radije jedu tela preminulih ljudi, zbog čega stanovnici ostrva stavljaju kamenje na grobove ne bi li zaštiti ostatke svojih bližnjih.

Odlazim srećna i živa uz saznanje da su iza sedam mora i sedam gora, sedam brda i dolina najbolje avanture. I da baš tu žive pravi zmajevi. Komodo zmajevi.

@desiderata.co