Month: November 2018

Domaćini u čijem sam hotelu bila smeštena pitali su me da li želim da idem sa njima u obilazak najsvetijeg mesta za budiste u Vijetnamu, ne sluteći da ja od svega najviše volim kada mi se ukaže šansa da mi sam život ispriča priču. I to na čistom vijetnamskom…

Postoje momenti koje ne možeš da doživiš u okviru paket aranžmana kao i to ako te tuđa verovanja i religije plaše ili ne zanimaju.
Mene zanima sve. Tako sam se našla u pećini u sred melodične budističke molitve. Bilo je to jedno najmanje turističko iskusvo koje sam doživela u ovoj zemlji. Jedno od onih koje nepogrešivo pokazuju da smo svi isti gde god da živimo i kome god da se molimo. U bolu, nadanjima, željama, u ljubavi… svi smo jednaki.
I kada se vratiš kući i zaboraviš nerazgovetna imena hramova, ostaje ti to dragoceno osećanje.

PERFUME PAGODA // (pagoda Huong) je kompleks nekoliko pagoda i budističkih hramova skrivenih i manje zavučenih, raspoređenih od podnožja do vrha planine Huong Tich (Mountain of the Fragrant Traces).  Kažu da ime mesta potiče od mirisa cveća koje se u proleće oseća u vazduhu. Nalazi se na oko 60 km jugozapadno od Hanoja i prvo se putuje kolima, potom se ide manjim čamcem po reci Jen koje voze žene iz obližnjeg sela, potom drugim većim motornim čamcem, onda malo peške, pa žičarom i opet peške do najpoznatije pagode koja se nalazi u pećini.

Ali da krenem od početka.

SUPA ZA DORUČAK // Pre puta otišli smo da doručkujemo. Nikada u životu nisam tako rano jela supu. Posebno ne Pho bo što je čuvena vijetnamska goveđa supa. Onda smo svratili po kafu, pa po voće. I konačno krenuli ka mestu koje je za turiste još jedna atrakcija, a za budiste Vijentamce sveto i veoma značajno mesto.

Gospođa Huong je brinula sve vreme da neko slučajno nije gladan i žedan. U toku celog puta nikome nije dozvolila da plati bilo šta. Loša sam sa vijetnamskim, ali sam pišući ovo shvatila da se ona zove isto kao i mesto ka kojem smo se uputili.

Moji saputnici su bili prijatelji mojih domaćina. Došli su iz Hošimina i poveli sa sobom budističkog sveštenika. Na početki mi ništa nije bilo jasno. Vozim se mini busom, divna Huong me nudi voćem svaki čas. Kroz prozor gledam kako promiču nepregledna pirinčana polja. Ako bi nekom bojom opisala Vijetnam bila bi to zelena. Sve nijanse zelene.

KADA JE NAJVEĆA GUŽVA // Najveći broj budističkih vernika i hodočasnika ovde dolazi u vreme Perfume pagoda festivala (sredina februara do kraja marta) kao i u vreme vijetnamske Nove godine Tet (između 20 januara i 20 februara). To je inače najčešće vreme odmora Vijetnamaca i period kada i oni najviše putuju, pa su samim tim i najveće gužve. Godišnje ovo mesto poseti oko 3 miliona ljudi. U avgustu je na sreću bilo tiho i mirno.
Nije loše napomenuti da bi vaša garderoba trebala da bude prikladna, dugački rukavi, prekrivena ramena i noge.

 

DEN TRINH //(Presentation shrine) je prvi hram koji posećujemo i on je mesto registracije. Tu zatičem likove kao iz nekog romana, i darove koji ljudi donose za sreću poput piva, mirisnih štapića, voća…

Polako počinjem da shvatam da je budistički sveštenik koji putuje sa nama zapravo tu sa razlogom. Svi putnici su došli sa namerom da se pomole za nešto ili nekoga. Saznala sam da su dva momka tu jer žele da dobiju što pre decu, dva brata će se pomoliti za nedavno preminulog oca. Interesantno mi je bilo da vidim sa kakvim poštovanjem se ophode prema svešteniku ujedno i prijatelju, zaklanjaju ga kišobranom od vrućine, pomno slušaju njegove priče koje on izgovara veoma mirno i tiho, nude mu novac koji on uporno odbija.

THIEN TRU PAGODA // (Heaven Kitchen pagoda) je naša sledeća stanica kojom stižemo čamcem. Malo smo prošetali i naravno jeli u restoranu jer smo čekali da proradi žičara.

Moguće je dalje otići i peške, ali po vrućini bi zaista bio poduhvat. U ovom komleksu ima brojnih budističkih hramova, kao i simbola animizma. Da bi se obišlo sve treba mnogo više vremena. Mi smo sada posetili samo nekoliko hramova sa ciljem da što pre stignemo u pećinu koja je za sve posetioce obavezna destinacija. Posebno za moje saputnike.

KUPOVINA DOBRE KARME // Na putu do žičare (koja s eplaća) se mogu kupiti ptice i pacovi čime im daruješ slobodu, a sebi obezbeđuješ dobru karmu, zlatni novac, nakit, figurice od žada, mirisni štapići, brojanice, narukvice…Tu su i prirodni lekovi, jestive bube, razno korenje za koje nemam pojma čemu služe. Huong je kupila neke štapiće protiv sede kose, ali nije znala da mi objasni kako se koriste. Takođe kada sam pitala kakva je simbolika češljeva sveštenik je na skromnom engleskom duhvito rekao da se njima češljaju budistički monasi (koji inače briju glavu). Dokaz da je smeh univerzalni jezik koji svi razumeju.

PERFUME TEMPLE // (Chua Trong ili Inner temple) se nalazi u pećini. Sam ulaz ima izgled otvorenih usta zmaja do kojeg se stiže preko 120 kamenih stepenika. veruje se da je ceo kompleks nastao u 15.veku,a legenda kaže da je pre dve hiljade godina jedan monah u ovoj pećini u osami meditirao.

Unutrašnjost je ispunjena brojnim statuama Bude, cvećem, darovima, a pećinski stalaktiti i stalagmiti imaju imena i specilajnu namenu. Jedan je ako želiš žensko dete, jedno za muško, jedan za zdravlje, za uspeh u poslu…

Ovde dolaze parovi koji ne mogu da imaju decu moleći se za porod, kao i oni koji se pred Budom mole za uspeh i prosperitet. Vernici dodiruju stalaktit koji predstavlja dojku, skupljajući kapljice vode koje simbolizuju mleko i prskaju se po licu. Nakon mantranja i molitve, budistički sveštenik nas je na izlazu iz pećine poprskao tom vodom i dao nam vijetnamski dong za sreću.

Vratili smo se istim putem, malo peške, malo rekom, malo mini busom. Kada smo stigli u Hanoj pre rastanka naravno otišli smo u vegeretijanski restoran. Jer Huong nije dozvolila da iko ostane gladan. Srećni su ljudi kojima je Huong prijatelj, pomislila sam.

DNEVNA SOBA KAO MUZEJ // Sutradan sam se našla u dnevnoj sobi gospođe Huong. Uvek doživim kao veliku privilegiju kada me neko pozove u svoj dom. To je šansa da za trenutak vidim stvaran svakodnevni život jednog naroda. Hanoj čine ljudi i njihove dnevne sobe. Najneobičnija u kojoj sam ikada bila. Bez nameštaja, samo jedan televizor i stotine budističkih simbola, figurica i statua koje moja prijateljica strastveno sakuplja čitav život. Nisam znala kako se na vijetnamskom kaže brisanje prašine. A i da sam znala ne bih je pitala. Jer šta je to naspram dobre karme?
Buda i ovako lepo kaže – Ne postoji put do sreće. Sreća je sam put.

Moja sledeća stanica je grad Hojan (Hoi an) koji mi je po svemu što sam videla postao jedan od ominljenih mesta na planeti. O tome uskoro…

© 2018 desiderata.co

“Potpuno sam poblesavio za Vijetnamom. Beznadežno sam zaljubljen u ovo mesto. I nema mi pomoći.”, govorio je iskusni Bordejn. Jeste da je tako pričao i za Kambodžu i za mnoge zemlje u kojima je snimao. Ali za Vijetnam mu bezrezervno verujem od kada sam prošetala prvi krug po staroj četvrti…

 

Moj prvi susret sa Vijetnamom bio je Hanoj (Ha Noi), glavni grad u koji odlazim posle već dužeg putovanja po Aziji. Bez nekog plana uživam u šetnjama, pivu koje oni piju sa ledom, ukusnoj vijetnamskoj kafi koju je teško dobiti bez šećera, fenomenalnoj hrani… Ništa ne pitam, ništa ne štikliram, ne jurim deset mesta odabranih po tuđem ukusu koje moram posetiti, samo upijam slike iz svakodnevnog života. I uživam u atmosferi koju bih da mogu upakovala i ponela sa sobom za kišne dosadne dane.

Bez mape u ruci istražujem, jer nemate pojma koliko je dobro izgubiti se u Hanoju u lavirintu uskih ulica. Jedinstvena šansa da u samo nekoliko koraka osetiš duh starih vremena i vratiš se odmah iza ćoška u sadašnjost. Zatičem fantastičan spoj stilova, arhitektonskih, kulinarskih i modnih. I to sve nenametljivo bez mnogo sjaja, na plastičnim stolicama i direktno sa ulice. Sasvim dovoljno da i ja poblesavim…

Šta je to što ima ovaj grad, a nemaju drugi?

ŽIVOT NA ULICAMA // Ovaj grad na desnoj obali Crvene reke, sa istorijom dugom preko hiljadu godina, domaćin je više kulturnih znamenitosti nego bilo koji grad u Vijetnamu, uključujući i više od šest stotina pagoda, hramova i brojne zgrade izgrađene krajem 19. veka za vreme francuske kolonizacije. Sa preko sedam miliona stanovnika je neuhvatljiv, toliko raznolik, a nekako isti kao i svi veliki gradovi. Suviše istorije, bolnih priča, a opet toliko puno života. Čudesnog života na ulicama! To je moj najjači utisak o ovm gradu, opuštenom šarmeru.

ARHITEKTURA // Batalila sam vodiče, želela sam da sama saznam sve ono što Vijetnam želi i ne želi da mi ispriča. Prepustila sam se gradu u kojem se prepliću francuski i kineski uticaji, dok se sasvim dobro oseća i čuva i lokalna tradicija. Prvo što primećujem su zgrade koje su baš uske, a visoke.  Koliko god bile uske, deluje da uvek još nešto može da se nadogradi. Ta vrsta gradnje vuče korene iz prošlosti kada se porez plaćao na osnovu širine objekta. ( U Hojanu porez se plaćao po broju prozora!)

PRIČA SA ZIDA // U Hanoju često po zidovima pored grafita možete videti brojeve telefona. U pitanju su zidni oglasi raznih majstora, onih koji mogu da vam poprave veš mašinu i mobilni, koji se bave gradnjom, vodovodom, popravkom svega i svačega…Naravno, vlast želi da im zabrani takav način reklamiranja i često im te brojeve isključuju. Ali to je samo inspirisalo i dalo ideju zanatlijama da počnu da pišu brojeve telefona konkurencije. Igra ko će koga nadmudriti traje godinama, a zidovi grada sve više liče na imenik ili delo nekog konceptualnog umetnika.

STARA ČETVRT // Stara četvrt (Old quarter ili Kiem district) je zaista stara – nastala još u 13. veku kada je nekoliko zanatlija ovde otvorilo svoje radnje da bi ceo kraj prerastao tokom vekova u najdinamičniji deo Hanoja, a svaka od ulica se specijalizovala za neki zanat, sa ukupno 36 ulica i isto toliko zanatskih udruženja. Svaka ulica nosi ime po onomo šta prodaju, tako postoji ulica svile, ulica gde prodaju samo naočare, sportsku opremu…
Na sve strane se nešto nosi, nudi, prodaje…

Žene sa tradicionalnim šeširima, u dve korpe spojene šipkom koje nose na ramenima drže namirnice koje nose i prodaju na ulici. A na ulici se prodaje sve. Od voća i povrća, francuskih peciva, sendviča, preko odeće i obuće, do kozmetike, lekova, ukrasa, suvenira, papira, razglednica, obućara koji ti na licu mesta popravljaju cipele ili žene koja na biciklu smestila celu cvećaru. Omađijana sam svakodnevnim ritmom života, uopšte ne pokušavajući da izbegnem pravce koji vode horizontima obojenim bojama prošlosti. Ovde sam bila smeštena i najveći užitak mi je bio odlazak iza ćoška da vidim šta žene prodaju i kupuju…

Kada bi nam Hanoj pričao, ispričao bi priču o…

U tragovima minulog vremena, posle posete muzejima, grobljima i spomenicima herojima iz drugih priča, ispričao bi kako danas svi imaju ajfone, u gradu postoji Starbaks, moderne prodavnice, restorani i luksuzni hoteli. Kako se na svakom ćošku nalaze prodavnice sa kopijama poznatih svetskih brendova za koje trgovci tvrde da su originali i da su napravljeni u Vijetnamu, ali istina je da je sve zapravo proizvedeno u Kini.

STARA FRANCUSKA ČETVRT // Šetam po staroj francuskoj četvrti (Old French quarter ili Dinh district), posmatram zgrade kolonijalne arhitekture, tu su zgrade vlade, strane ambasade, luksuzni hoteli, najveća pijaca Dong Xuan i niz trgovačkih ulica sa najmodernijim buticima. Obilazim Hram literature, prolazim pored mauzoleja Ho Ši Mina… Nisam ulazila jer nešto valja ostaviti i za sledeći put, ali sam pokupila intersantne podatke…
Hanoj je jedini grad u Jugoistočnoj Aziji koji je izložio balzamovanog lidera koji je preminuo 1969. godine. Interesantno je da je telo Ho Ši Mina sačuvano je u mauzoleju, uprkos tome što je on želeo da bude kremiran. I to savršeno sačuvano. Navodno, njegovo telo šalju po nekoliko meseci na remont u Rusiju. Ovde postoje striktna pravila u vezi oblačenja i ponašanja, tako da ne možete razgolićeni da uđete u mauzolej. Takođe je zabrenjen razgovor, stavljanje ruku u džepove, iza leđa, kao i podizanje glave u vis. I slikanje je naravno zabranjeno. Zanimljiv mi je podatak da je Ho Ši Min bio kuvar klasičnog obrazovanja, i pre nego što je pomogao da se osnuje Vijetnamska komunistička partija radio je u hotelu Carlton u Parizu, kao kuvar specijalista za sosove, kasnije kao kuvar na prekookeanskom brodu zatim kao poslatičar u hotelu Parker house u Bostonu.

MUZEJ ŽENA // (The Vietnam Women’s Museum) je muzej koji sam baš želela da posetim jer je zaista jedinstven. Osnovala ga je Unija žena, jedan od najjačih pokreta u zemlji. Na pet spratova prostor je organizovan tako da prikazuje život žene kroz razne životne faze od detinjsta do udaje, prikazana je ulogu žena u porodici, u biznisu, u ratu i raznim periodima istorije… Tu su i fotografije i eksponati koji nas upoznaju sa modom, tradicionalnim nošnjama, nakitom iz različitih krajeva zemlje. Posebno me je dirnula priča o gerilkama u toku Vijetnamskog rata. (Ly Thuong Kiet Street)

KATEDRALA SVETOG JOSIFA  // (St. Joseph’s Cathedral) je rimokatolička katedrala sagrađena 1886.godine u neogotskom stilu i predstavlja ostatak kolonijajlne arhitekture. Lokalci je zovu velika crkva. Sa dva tornja podseća na Notr Dam iz Pariza. Okolo su brojni restorani, kafići, prodavnice sa suvenirima. Đaci posle škole igraju partiju fudbala, blogerke poziraju, a mladenima je ovo omiljeno mesto za fotografisanje. Sve je to lepo posmatrati uz hladno pivo sa balkona restorana…( 40 Nhà Chung, P, Hoàn Kiếm)

JEZERO HOAN KIEM // Mali predah kod jezera Hoan Kiem gde uvek možeš da odmoriš od užurbanih ulica. Tu se lokalci šetaju, džogiraju, vežbaju jogu i tai chi. Tu je i Ngoc Son hram iz 18 veka i fotogenični crveni drveni most (Huc). U blizini jezera je najpoznatiji kružni tok Dong Kinh Nghia Thuc gde je najveća gužva i sva veća dešavanja se organizuju tu. Ja sam zakačila vikend što je vreme kada postaje pešačka zona.

Kada bi nam Hanoj pričao…

Isričao bi priču o ludilu u saobraćaju, o tome kako se pravila ne poštuju i kako morate brzo i vešto da pređete ulicu dok vam u susret idu brojni motori, automobili, rikše… Situacija je toliko haotična da je preći ulicu pravi podvig, posebno za turistu koji nije u treningu. Saobraćajni haos je sastavni deo grada, toliko da prodaju majice na temu beskorisnih semafora, u hotelima postoje upitstva kako preći ulicu u kojima kažu da treba zadržati samouverenost, nikako se ne vraćati nazad… Prvenstvo pešaka ne postoji, semafori se ne poštuju. Vozači staju ako baš moraju. Stvar je dakle lične procene. Inače kažu da u Hanoju ima oko 5 miliona motora i da vlada naplaćuje velike poreze i carine na uvoz automobila pa zato većina vozi dvotočkaše. Što ne znači da kola nema!

Pričao bi ovaj grad i o haosu koji je zapravo jako izbudljiv i na koji se veoma brzo naviknete. Dovoljna su samo dva tri prelaska ulice da stekneš samopuzdanje! Požalio bi se na vrućine i visoku vlažnost vazduha tokom leta.  ne bi propustio ni da kaže nešto o najjeftinijem pivu na svetu bia hoi i ukusnoj i raznovrsnoj hrani (u nekom narednom postu)

Ispričao bi i to kako kad padne mrak sve postaje još luđe, magičnije i maglovitije…

Sa svojim domaćinima otišla sam na jednodnevni izlet u Perfume pagodu najsvetije mesto za budiste u Vijetnamu. O tom hramu u pećini i nesvakidašnjem iskustvu uskoro…

© 2018 desiderata.co

Neke zemlje su poput najuzbudljivih priča iz debelih prašnjavih knjiga sa sve ilustracijama u boji. Vijetnam me je oduševio jer koju god stranicu nasumično da sam otvorila saznala sam nešto o burnoj prošlosti ali i iskričavim nagoveštajima još nenapisane budućnosti. I što više čitaš ili slušaš, sve više želiš da otkrivaš, vidiš, doživiš…

Kada bi Vijetnam pričao prvo bi se učtivo predstavio:

Xin chào//Dobar dan

• Gde se nalazi? Socijalistička republika Vijetnam nalazi se u jugoistočnoj Aziji na obali Južnog kineskog mora i Tajlandskog zaliva.
• Graniči se na severu sa Kinom, na zapadu sa Laosom i na jugozapadu sa Kambodžom.
• Obala je dugačka 3,260 km i poznata je po prelepim plažama. Skoro 50% teritorije pokrivaju šume.
• Kroz zemlju protiče reka Mekong, najduža reka u Indokini. Druga po značaju je Crvena reka.
• Sa preko 96 miliona stanovnika (2017. godine), on je 13. zemlja po broju stanovnika, i osma najmnogoljudnija zemlja u Aziji.
• Zvanični jezik: vijetnamski.
• Najdominantnija religija: budizam.
• Glavni grad: Hanoj.
• Valuta: vijetnamski dong.
• Zastava Vijetnama je crvena sa žutom zvezdom u sredini. Crvena boja predstavlja prolivenu krv Vijetnamaca za vreme poslednjeg rata, a pet krakova na zvezdi reprezentuje – farmere, radnike, intelektualce, omladinu i vojnike.
• Ime Vijetnam u prevodu znači „južni Vijet“ i u originalu je Viet Nam.
• Najveći festival u zemlji je proslava vijetnamske Nove godine. Festival je poznat pod imenom Tet i uglavnom pada krajem januara/početkom februara.

Kada bi Vijetnam pričao bile bi to fantastične lekcije o istoriji, ljudima, tradiciji, budizmu, komunizmu, kapitalizmu, patnji, o uticajima drugih kultura, hrani, modi, radosti, o samom životu.  Pre nego što napišem svoja iskustva, prvo mali čas istorije jer je ona za razumevanje Vijetnama jako važna.

Vijetnama je bio pod direktnom kontrolom kineskih dinastija, a nezavisnost je stekao 938. godine. U drugoj polovini 19. veka Vijetnam je bio francuska kolonija i u to ćete moći da se uverite kroz ostatke arhitekture,  neka jela, kafe, jezika… Ovde možete uživati u jedinstvenom spoju francuske estetike i azijske gostoljubivosti što je lepo i jedinstveno iskustvo.

Među stranicama  istorijske čitanke našlo bi se i ovo:
Nakon neuspešnih pregovora, počeo je rat 1946.godine koji se završio 1954.godine porazom Francuske. Ženevskim dogovorima Vijetnam je privremeno podeljen na severni i južni deo. Potom je umesto obećanog ujedinjenja došlo do višedecenijskog Vijetnamskog rata. Severni Vijetnam podržali su Kina i Rusija dok je Južni Vijetnam imao podršku Amerike koja se aktivno uključila u rat 1968.godine. Oko 500.000 američkih vojnika borilo se na strani juga.

Zbog velikog broja žrtava američka javnost okrenula se protiv rata i 1973.godine Amerikanci su se povukli iz zemlje. Snage Severnog Vijetnama iskoristile su slabost juga i 1975.godine u velikoj ofanzivi zauzele celu zemlju. Vijetnamski rat ostao je, osim po velikom broju žrtava, zapamćen i po antiratnim pokretima koje je izazvao širom sveta.

U svim tim ratnim pričama stigli bi i do 1986.godine kada je vlada započela seriju ekonomskih reformi čime je počeo vijetnamski put integracije u svetsku ekonomiju. Od 2000. godine njihova stopa ekonomskog rasta je bila među najvišim u svetu, i 2011. godine Vijetnam je imao najviši globalni indeks rasta među 11 glavnih ekonomija.

I još puno toga bi Vijetnam imao da nam ispriča danas kada u njega dolaze turisti iz celog sveta da se zabave, da se dobro provedu i možda nešto nauče o prošlosti.

Kultura Vijetnama je po mnogo čemu evidentno suprotna zapadnoj. Ona nameće uzdržanost, hijerarhiju, učtivost, i to veću za žene nego za muškarce. Žene su gotovo same nosile ovu zemlju na svojim plećima tokom dugih decenija ratovanja. Tradicionalna vijetnamska kultura je bazirana na harmoniji, humanosti i osećaju zajedništva. Porodica zauzima značajno mesto u njihovim životima.

Žene u Vijetnamu su prave heroine zaključujem po svemu što vidim i saznajem kao i nakon posete jedinstvenom muzeju posvećenom upravo ženama (Vietnamese Women’s Museum).  One su kao gerilke učestvovale u mnogim akcijama. Treba pomenuti i to da su danas u porodici žene te koje kontrolišu i raspolažu budžetom i njihova stvarna snaga se nalazi upravo u tome.

• Kada otići? Proleće od februara do aprila i od avgusta do oktobra. Leto je veoma vruće i vlažno.
• Viza: Iako je bilo priče po svim medijima da je viza državljanima Srbije ukinuta, ipak nije. Ja ću ovde podeliti svoje iskustvo. Vadila sam vizu on line, i putovala avionom iz Indonezije sa ostrva Flores u Hanoj.  Ovo naglašavam jer ne znam da li je ista procedura ako se stiže kopnom iz neke okolne zemlje, treba proveriti jer ima razlike.
• U Beogradu nema ambasade Vijetnama. Preostaje nam da pišemo ambasadama u Budimpešti ili Bukureštu (vietrom2005@yahoo.com) Po odgovoru koji sam dobila iz Bukurešta ( (45€ jedan ulazak 75€ ua više, ne moraš lično da predaješ, možeš i da im pošalješ DHL-om) jednostavije je i jeftinije je sve rešiti on line.
• Na internetu je mnogo agencija koje za novac vrše te usluge. Razlikuju se po ceni (od 10$ pa naviše) i koliko su pouzdane. Zapravo to je samo način da dobijete papir koji neki nazivaju garantno pismo, sa kojim tek onda kada stignete na aerodrom plaćate i dobijate vizu u pasošu.
  Ja sam to radila preko ove agencije za koju sam po mnogim forumima čitala da je dobra i ispostavilo se da nisam imala problema www.vietnamvisa.com
• Dakle popunite sve to, uplatiš novac i oni ti pošalju mejlom papir sa tvojim podacima, koji obavezno odštampaš i nosiš ga sa sobom. I u avionu dobiješ još neke formulare koje popuniš. Za granicu osim svih tih papira pripremi fotografiju veličine iz pasoša i 25$ za jedan ulaz ili 50$ za više ulazaka. I naoružaj se stpljenjem!
• Ako budete putovali obavezno proverite, jer se vizni režim sa mnogim zemljama menja. Deluje sve zastrašujuće komplikovano, ali nije. Kada budete udahnuli Vijetnam shvatićete da je vredelo.

Moj prvi susret sa Vijetnamom bio je grad Hanoj. Nisam znala šta da očekujem. Već posle prve šetnje uličicama desila se ljubav. Zemlja sa šarmantnim ljudima, preukusnom hranom i očaravajućom prirodom. Jedna od onih  zemalja koju želim da istražim više. I da joj se vratim ponovo.

© 2018 desiderata.co