Videla sam kako izgleda berba čaja, i sada je bilo vreme da saznam nešto više o samom procesu prerade. Vozom odlazim dalje, po nova saznanja, po nove uspomene…
U potrazi za savršenim čajem uskačem u voz. Ok, voz kao svaki voz, pomislićete. Ali po broju go pro kamera, putnika iz celog sveta, jezika koji se govore, količini škljocanja i poziranja, ovaj je svakako poseban.
Kao i po brzini kretanja! Mili dvadeset na sat, kroz krivudave planinske predele. U njemu lokalci prodaju hranu i jede se od prve stanice, a turisti hvataju najbolje kadrove. Laganica, tempo idealan da malo napravim plan i posložim misli dok ne stignem do sledećeg mesta.
MALA ENGLESKA Nuvara Elija (Nuwara Eliya) ili Mala Engelska kako ga još zovu, je planinsko mesto na visini od 1.868 metara, i oko njega se nalazi 95 odsto svih plantaža Šri Lanke. Ova najhladnija zona na ostrvu je bilo sklonište od vrućine engleskim i škotskim pionirima u čajnoj industriji. Tu su u pauzama rada i ispijanja pića, lovili lisice, jelene i slonove i igrali golf, polo i kriket. I naravno pili čaj u pet. Kolonijali stil se oseća na svakom koraku, od arhitekture do prelepih bašti u engleskom maniru.
FABRIKA ČAJA Poseta obližnje fabrike Blue Fields je bila kratka i informativna. Tamo opet zatičem isključivo žene koje rade. Muškarci kažu navodnjavaju polja. Čak je i vodič bila devojka koja mi je ispričala nešto više o preradi i tipovima čaja. Da bi uživali u šoljici ovog aromatičnog napitka, potrebno je da lišće prođe put od plantaže do prodavnice. Pa da krenemo redom…
Jeste li znali da su crni i zeleni čaj ista biljka i da je razlika samo u stepenu fermentacije? Ja nisam.
Čaj mora da sadrži tri komponente: boju, ukus i aromu.
Vrste čaja variraju ukusom, kvalitetom i cenom s obzirom na listove pa su čajevi napravljeni od manjih listova jači i mnogo kvalitetniji. Što se finije iseče, aroma je jača. Da bi se dobio prvoklasan čaj, listovi moraju biti prerađeni najkasnije dan posle berbe. U fabrikama se mešaju listovi skupljeni na različitih plantažama.
Obišli smo sve delove fabrike: odeljenje fermentacije, sušionice, videli kako se seče i pakuje. Kada listovi čaja sa polja stignu u fabriku prvo se peru i suše. Listovi se potom stavljaju na sunce gde oksidiraju i tako se dobija crni čaj, a ako se preskače sušenje i oksidacija te listovi sveži i zeleni idu u dalju obradu onda dobijamo zeleni čaj. Najskuplji je beli čaj koji se dobija od izdanaka odnosno pupoljaka listova koji se vibracijom odvajaju od listova.
Listovi trpe tri operacije: termičku obradu, rolovanje i sušenje.
Zavijanje ili rolovanje crnog čaja razlikuje se od zavijanja zelenog. Blago zavijeni listovi daju blag ukus. Čvrsto zavijeni daju jak ukus čaja. Zavijanje se radi ručno ili mašinski. Sledeća faza je mlevenje i još neki procesi pre pakovanja i distribucije.
Čaj proizveden od velikih i celih, ručno savijanih i potom prirodno sušenih listova, znatno je cenjeniji i poznat je kao Orange Pekoe. To je unikatan, prvi i najstariji način proizvodnje. Samo crtež lava sa krunom i natpis “Pure Ceylon Tea packed in Shri Lanka” garantuje njegovo poreklo.
U sklopu fabrike je čajdžinica gde sam isprobala različite vrste čaja. Od onih označenih kao dust, bope, bop, pekoe, op, zeleni čaj, pa sve do onih po nazivu silver tips i golden tips. Različitog ukusa, jačine i gorčine.
Čaj je religija umetnosti života, tvrdi majstor japanske čajne ceremonije. U prodavnici koju smo posetili, gde su svi čajevi bili 300% skuplji nego bilo gde, sigurna sam čaj je relgija umetnosti čistog biznisa.
Ljubazni lokalci objasnili su mi gde uz put mogu da kupim potpuno isti čaj po drastično nižoj ceni. Kao i svi turisti sa ostrva sam ponela različite vrste čaja. Sa svakom šoljicom cejlonskog čaja pomislim na lica i osmehe žena koje sam sretala i slikala. Uporno pokušavajući da to sećanje pomirim sa parolom na ulazu u fabriku koja glasi – Čovek koji nema čaj u sebi, nije sposoban da otkrije istinu i lepotu.
Da, istina i lepota. Dve teme za ozbiljno razmišljanje.
© 2017 desiderata.co