Putujući po ostrvu kao da osvajam nivoe u nekoj igrici, bez ideje šta će sledeće naići, samo osećam još veće uzbuđenje pred onim što me očekuje u svakom novom mestu iza nekog vulkana. U Badžavu se dolazi zbog okolnih sela koja daju šansu da odeš u prošlost, doživiš nešto autentično i drugačije i vratiš se u sadašnjost na hladno pivo. Kako ti se čini ta verzija seoskog turizma?
Koliko je raznoliko i zanimljivo ovo ostrvo govori činjenica da na Floresu živi osam plemena: Manggarai, Riung, Ngada, Nage-Keo, Ende, Lio, Sikka, Larantuka, u okviru kojih postoje podgrupe sa različitim karakteristikama i dijalektima. Poznati su po svojim tkanjima i plesu, ali i po tradicionalnim kućama. U Ngada okrugi o kojem sada pišem, najpoznatija su sela Bena, Tololela, Luba, Nage, Gurusina i Belaraghi. U nekima je moguće prespavati, prisustvovati ceremonijama, a neke samo, plaćanjem ulaznice, obići i na kratko zaviriti u živote ljudi koji su 21 veku još uvek duboko u svojoj tradiciji i drevnoj kulturi.
BADŽAVA (Bajawa) je mestašce sa nekoliko restorana i desetak pansiona gde možete prespavati. Nema šopinga, nema luksuza samo osećaj da je vreme stalo davnih dana. Blizu je najvišeg vulkana na Floresu INERIE (2245m), od reči Ine što znači majka, i Rie što je lep,graciozan. Lokalci veruju da Bog Zete živi na vrhu, kao i da ih vulkan štiti od svih nedaća pa čak i od komaraca i malarije. Postoje organizovane ture za sve koji žele da se popnu i dožive novo iskustvo. Kreće se uglavnom pred zoru kako bi dočekali izlazak sunca. Za uspon i silazak potrebno je oko 6 sati.
BENA je najpoznatije i najposećenije selo u Ngada okrugu i najbolji je primer ove kulture. Nalazi se 16 km od Badžave i u samom podnožju je Inerie.
Na prostoru dugačkom 375 m i širokom 80 m nalaze se dva reda drvenih visokih kuća sa krovovima od slame koje nazivaju Nua. Kuće su nalik brodovima i ljudi veruju da njima dobri duhovi putuju i stižu u njihove domove. Ranije je ovde živelo 9 klanova, a kako su počeli da se žene između sebe te podele više nema. Sada u 45 kuća živi 120 porodica, odnosno oko 300 ljudi. Intersantno je da u selu vlada matrijarhat, i da ako se muškarac oženi sa ženom iz drugog plemena on odlazi da živi kod nje.
Na ulazu piše velikim slovima SELAMAT DATANG (dobrodošli) ali pre svega moraš da se upišeš u knjigu gostiju i platiš ulaznicu, odnosno donaciju, ne manju od predložene sume. Umesto ulaznice stave ti oko vrata šal od tradicionalnog tkanja, koji ako ne želiš da kupiš na izlasku vratiš. Vidno je da je turistička organizacija poradila na imidžu i popularizaciji sela kako bi privukli što veći broj turista. Takođe i to da je stanovnicima malo previše gostiju koji svakodnevno radoznalo zaviruju u njihove živote.
U centru sela su dve svetinje Ngadhu i Bhaga, po jedan za svaki klan. Ngadhu je otelotvorenje muškog pretka klana. Simbolizuje snagu i potenciju. Bhaga, ženski simbol koji podseća na minijaturu kuće. Ona predstavlja utočište, sigurnost i žensko telo.
Velike kamene ploče na sred sela služe za komuniciranje sa precima kao i žrtvovanje životinja u toku ceremonija. Kuće su ukrašene lobanjama, rogovima bivola i svinjskim čeljustima, koje su stanari sakupili u toku nekih obreda, slavlja, ili dobili kao poklon za venčanje. Predstavljaju statusni simbol i moć jedne porodice. Danas se umesto bivola uglavnom žrtvuju kokoške, jer su jeftinije, a život je skup, kako nam je rekao vodič duhovito tvrdeći da su to vilice od radoznalih turista.
Žitelji sela su najviše farmeri, stočari, državni službenici, đaci i studenti. Žene se bave tkanjem ikata sa tradicionalnim motivima poput bizona, konja, a duga linija pod nazivom ghiu, simbolizuje ljudski život.
U kućama smo zatekli uglavnom starije žene koje su prodavale svoja tkanja, pletene korpe i ukrase od kokosa. Ogromni zvučnici, posteri fudbalskog tima, žene sa crvenim ustima od opojnog lišća blagog sedativa koje žvaću umesto cigareta (betel nut), ali i prostorija u kojoj živi kućni duh u koju nije moguće ući, pokazuju mešavinu sadašnjeg i prošlog vremena. Svaka kuća je mala prodavnica za turiste ispred čijih kamera se po neka dama i nasmejala.
Ovde žene nisu imale istetovirane obrve i veštačke trepavice. I bile su mi jako lepe u toj svojoj istini, neopterećenosti kilogramima i kakav će utisak ostaviti. Postoji li savršen trenutak, savršen doživljaj, savršena lepota?
Dobra hrana, društvo,egzotika sa elementima avanture i široki osmesi nepoznatih ljudi…sasvim dovoljno ako mene pitate.
Idemo dalje, ovaj put peške jer se do sledećeg sela može stići samo kroz šumu. Nakon 45 minuta šetnje ispred nas se pojavljuje selo zvučnog imena Tololela.
TOLOLELA je od Badžave udaljena na oko 30 km. Ulaznica je koliko želimo da damo i malo je opuštenija atmosfera. Arhitektura po sličnom principu kao i u prethodnom selu. Sastoji se od 31 tradiocionalne kuće za 7 klanova. Po kućama rogovi, lobanje i nečiji grob od plavih pločica za kupatilo. Paleta likova i tuđih života koji su toliko drugačiji od naših. Pare, pare, daj mi milion…viču oko nas deca, što nije retkost pri susretu sa turistima. Loše uhranjeni psi i mačke lenjo dremaju, baš kao u svakom selu gde je život laganog tempa.
Na našoj ruti bilo je još jedno selo do kojeg smo prošetali, i usput videli kako raste ananas i saznali da samo ženska papaja daje plodove, što nisam do sada znala.
GURUSINA je selo od Badžave udaljeno 19 km. Sagrađeno je 1934.godine i u njemu živi 33 porodice. Gotovo sve što smo videli u ostalim selima, odnosi se i na ovo. Pravila ponašanja na velikoj tabli glase: treba se obuđi pristojno, uvek ići sa lokalnim vodičem i kupovati proizvode iz sela jer se time pomaže lokalna ekonomija, zabranjeno je unositi oružje, vatru i drogu, uvek treba pitati za dozvolu pri slikanju ljudi, a ukoliko želite da snimate i intervjuišete nekoga treba vam dozvola od turističke organizacije. Piše i da deci ne treba davati bombone, igračke i novac kako bi ih naučili da ne prose.
MALANAGE je izvor gde smo otišli pošto smo se dobro umorili od obilaska. Veruje se da ima lekovita svojstva. Ono što je zanimljivo i čini ove izvore jedinstvenim je to što sa jedne strane teče vruća voda koja se uliva u hladnu reku, ali ako nađeš zlatnu sredinu zgodnu poziciju u ovom prirodnom bazenu temperatura je taman po meri. Idealno za kratak predah.
Dva dana je bilo sasvim dovoljno da vidimo sve što smo zamilsili u ovom delu ostrva i već sutra odosmo dalje, na jedno sasvim neobično mesto za pravljenje uspomena.
@desiderata.co