Šri Lanka: Ela, polja čaja i fantastične žene

Na Šri Lanki nema kraja avanturama. Ovo je zemlja lepote i šarma. Osmeha. Divote. Ali i kontrasta. Slatko gorkih priča. Plaža i planina. Kao i čuvenih plantaža čaja i veštih žena koje ih beru. Posle resetovanja na suncu odlazim na 2000 m i istražujem dalje ovaj skriveni dragulj Indijskog okeana

Ela (Ella) je omiljeno mesto planinara, avanturista, svih onih koji žele da vide plantaže čaja, vodopade i panorame sa raznih osvojenih vrhova. Nalazi se u Bedula distiktu u provinciji Uva i u ovom delu ostrva je uvek mnogo niža temperatura. Zamišljala sam ga kao tiho romantično planinsko mestašce, ali zatičem brojne restorane, bariste, kafiće podređene zahtevnim turistima iz celog sveta. Večita tema- šta razvoj turizma donosi, a šta nepovratno menja.
Ipak sve to ne može da umanji lokalni šarm i zavodljivu nonšalanciju!
Na primer u super fensi kafeu po imenu Insomnia konobari sa neizbežnim bradicama, tetovažicama, uskim majičicama. A toalet? Pa levo i levo i tako uđeš u dnevnu sobu bake koja gleda indijsku seriju i rukom ti pokaže vrata na koja treba da uđeš. I ti shvatiš da si zapravo u njenom wc-u sa sve četkicom za zube, sapunom, lavorima i prljavim vešom. Jesam vam rekla da je pasword za wifi kafea: psihodelia. Obožavam Aziju!

Šta obavezno videti?

Gde god da sam najviše volim da šetam, istražujem, srećem ljude, pričam sa njima, udišem vazduh, skrećem sa glavnog puta… Jer tako se dese najlepše neočekivane priče.

1. MALI ADAMOV VRH (Little Adam’s Peak) Mudre reči kažu izaberi svoj vrh i osvoji ga. I ja se ovaj put penjem na visinu od 1141m na mali Adamov vrh poznat i po imenu Small Sri pada. Ne tako zahtevan uspon i šetnja oko 3 km kroz plantaže čaja. Sa vrha se pruža pogled na viši Ella rock (oko 8 km šetnje) kao i na ostatak ostrva. Idealno mesto za disanje duboko i razmišljanje široko. Ima nečeg magičnog u savladavanju vrhova! Viših i nižih.

2. MOST DEVET OBLAKA (Nine Arch Bridge) koji se nalazi između mesta Ela i Demodara je jedan od najslikanijih mostova. Prava lepotica sa instagrama! Izgradili su ga Britanci početkom 20. veka, i po načinu gradnje smatra se svojevrsnim čudom. Sastoji od devet lukova, dugačak je 300 m i širok 25 m. Njegova posebnost je ta da je ceo izgrađen od čvrste stene, cigle i cementa bez i jedne metalne konstrukcije. Kažu da je kada je most pušten u rad 1921. godine čovek koji ga je pravio ležao ispod kako bi dokazao da je konstrukcija sigurna. Turisti svoj dolazak usklađuju sa satnicom prelaska voza kako bi napravili što lepšu fotografiju. Međutim, vozovi često kasne i mnogi se peške vrate prugom.

3. POLJA ČAJA I BERAČICE Pisac Konan Dojl rekao je da su plantaže čaja Cejlona takav spomenik hrabrosti kakva je i statua lava na polju u blizini Vaterloa. Priče o cejlonskom čaju, koji se i dalje naziva po starom imenu države, blago mirišu na britanske buržoaske salone, zahvaljujući tome što je Šri Lanka bila engleska kolonija, kao i činjenici da su dva Škota promenila čajnu industriju na ostrvu i upisali je na svetsku mapu. Istorijski podaci kažu da je prve plantaže na ostrvu je organizovao Džems Tejlor koji je 1867. godine, zasadio oko 80 hektara čaja donetog iz Kine. I nakon šest godina svet je saznao za „cejlonsko čudu“. Do sedamdesetih godina plantaže su vodili Englezi, a 1971. godine postaju državne. Danas su u privatnom vlasništvu bogatih porodica Šri Lanke. U svetu se inače godišnje proizvede tri miliona tona čaja. Šri Lanka je posle Kine, Indije i Kenije četvrti proizvođač na planeti.

Mogla bi ovo biti priča o romantičnoj vožnji valovitim beskrajnjim zelenim poljima, ali ovo je slatko gorka simfonija, koju izvode svetske korporacije i žene. Najveću zaradu od čaja ova zemlja je ostvarila 2014. godine kada je vrednost izvezenog čaja iznosila 1,63 milijarde dolara. Ali sve te priče sa previše nula zapravo započinju ovde, na poljima čaja.
U listiću koji je ubrala jedna Tamilka.
Jer mašina ne može da zameni njene spretne i tople ruke.
Jer ni muškarac ne može da je odmeni. Jer niko osim Tamilki ne može da radi na poljima čaja.
A ta nezamenjivost se plaća manje od tri dolara na dan!

Tamilce su Englezi davih dana doveli sa juga Indije jer su bili vešti i iskusni u branju. Zbog velikih vrućina, žene rade na poljima rano ujutru ili u kasnijim popodnevnim satima. Kao i pre mnogo godina i danas se bere isključivo ručno i to samo sveži, mladi listovi. Dok beru džakove drže oko glave ili na ramenima. Ako se bere golim rukama, posle nekoliko godina biljka ostavlja na šakama tamniju boju koja ne može da se opera.

Srećem žene koje beru lišće, ne prekidajući rad ali prateći me pogledom, osmehom i po kojim pozdravom, dok ih fotografišem. Ne govorimo isti jezik, ali komuniciramo očima i osmehom. Lepe Tamilke sa karakterističnim nakitom na nosu, zlatnim minđušama, narukvicama i tačkama na čelu su nezamenjivi deo svake šolje čaja koje se ispijaju širom sveta.

Zanimalo me je kako izgleda život jedne Tamilke u 21.veku, na šta sam dobila veoma precizne odgovore bez imalo sentimenta.
Radno vreme je od 8 do 17h. Pauza za ručak je jedan sat. Zarađuju 400 rupija dnevno što je manje od 3$. Moraju da uberu 20 kg čaja na dan. Ukoliko ne ispune normu, dobijaju manje novca ili mogu da ostanu prekovremeno. Rade svim danima osim nedeljom. Nemaju godišnji odmor, osim kada je neki bitniji tamilski praznik.

Svi imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, školstvo, kao i malo zemlje koju mogu da obrađuju. Žive u svojevrsnim komunama. U blizini naselja imaju hindu hram. Ćerke nasleđuju radno mesto majke i kada se udaju i one dobijaju kuću i zemlju. U svim fabrikama i na poljima na ostrvu je ista visina zarade.

4. LIPTONOVO ODMOROŠTE (Lipton’s seat) Vizija Ser Tomasa Liptona koji je takođe posedovao brojne plantaže, bila je da omogući većini da uživa u ovom aromatičnom napitku, pa je prvi manje količine čaja pakovao u kutijice sa sloganom “Oaza čaja u vašoj šolji”. Danas je Lipton čaj jedna od najpopularnijih brendova na svetu. Sakupljaju čaj iz celog sveta, a sama fabrika se nalazi u Dubaiju gde se proizvede najmanje pet milijardi kesica čaja godišnje. Nemaju fabriku na Šri Lanki, ali zato u znak sećanja postoji Liptonovo odmorište ili Lipton’s Seat koji je najpoznatiji vrh na brdu Poonagala u Badula distriktu, blizu mesta Haputale. Na putu ka vrhu je poznata fabrika čaja Dambethanna kao i nepregledna zelena polja.

Posle prelaska nekoliko rampi i plaćanja brojnih taksi za ulazak, zatičem žene koje mere nabrano lišće. Gruba lica ne obraćaju pažnju na mene dok ih slikam. Saznajem da je za 1 kg čaja potrebno 5 kg listova kao i da se tako ubrano lišće šalje dalje na preradu u fabrike i nema se vremena za poziranje.

Stižem konačno do vrha gde je Ser Lipton posmatrao svoje plantaže, razmišljao i pijuckao čaj sa prijateljima. Pogled na doline, zelenilo i planine u magli i po koji selfi sa Serom.

Nakon kratkog predaha, svih pročitanih mudorsti na zidu, susreta sa stvarnošću, slikanja fantastičnih likova, krivudavim putem žurim nazad u Elu dok nije pao mrak. Jer već sutra već idem dalje, u nove avanture!

© 2017 desiderata.co