Havana – vodič za romantične buntovnike i fotografe

Onda kada su svi govorili još malo pa nestalo, vredelo je otići u Havanu po izmaštane slike koje su mi se godinama ređale u album gradova u koje treba stići po dozu nikad viđenog. Ne moram valjda da objašnjavam. Bila je to ljubav na prvi pogled….

Havana ima sve za jednu strasnu ljubavnu priču, za te quiero mucho. More, arhitektura, istorija, muzika, ljudi, boje i puno duha zavrteće ti pamet. Da li će to biti jedna lepa ali kratka avantura opijena rumom, puna ušminkanih turističkih divota, luksuznih hotela u kolonijalnom stilu, ili ćeš dozvoliti da ti ovaj grad dotakne dušu svojom razbarušenom svakodnevicom i malim životnim radostima. Do tebe je.

Havana je sve ono što piše u vodičima da treba obavezno posetiti. Ali i mnogo više od toga. Raj za večite buntovnike, glasne i ćutljive revolucionare, antiglobaliste, romantične putnike i sve fotografe, profesionalce ili amatere, koji će se susresti sa jednim veoma fotogeničnim gradom i ljudima.
Havana je top model.
Havana je lepotica sa Instagrama.
Havana su fotografije boje sna.
Podesite aparate ili telefone i krenimo u đir…

Stara Havana (Habana Vieja) pešačka zona pod zaštitom Uneska, će vam strpljivo pozirati, baš kao i svi likovi u ovom delu grada. Kostimirani pozeri, koje ćete prepoznati iz turističkih vodiča, i razglednica, stoje godinama na istim mestima. I ne, oni nisu tu slučajno, oni su na radnom mestu. I za svaku fotografiju očekivaće novac. Dolar foto, vikaće za tobom. Išla sam tragom Lonely planet vodiča, u koji su mi se potpisali svi sa slika, pa i oni koji su me ubeđivali da to jesu oni, samo ih nisam prepoznala.

Kapitol (El Capitolio), najslikaniji simbol grada, je nekadašnje sedište vlade, a sada Akademija nauka. Podseća na onaj u Vašingtonu, samo je kažu veći. Ispred stepenica ovog zdanja, fotografi slikaju aparatima starim više od sto godina. I za samo nekoliko minuta i dolara, sa sve foto-montažom i izradom na licu mesta, držaćete crno belu fotografiju u rukama. Taktilno očaravajući osećaj u vremenu digitalnih aparata, bio je za mene jedan od jačih utisaka. Kratak video o fotografu možete pogledati ovde.

Trg Revolucije (Plaza de la Revolution) jedan od najvećih trgova na svetu, gde je Kastro držao govore, i gde su dočekivali Papu, iskusno će vam se smeškati, iz kog god ugla da ga slikate. Jer tu su razna zdanja, spomenik heroju Hose Martiju kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova na kojem je mural Če Gevare, rađen po čuvenoj fotografiji Alberta Korde.

Muzej revolucije (Museo de la Revolucion) u kojem je čuveni Tifany radio enterijer, a Salon de los Espejos (soba ogledala) dizajnirana da liči na sobu istog imena u Versaju, prava je riznica istorije ove zemlje.

Malekon (El Malecón), široka ulica duž obale grada, koju od mora graniči zid dug 8km. Kabare za siromašne, kako ga nazivaju, retko je mesto gde Kubanci ne obraćajući pažnju na turiste već za svoj groš sede, plešu i piju rum iz tetrapaka. Iskusni fotografi tvrde da je najbolji za slikanje u vreme zalaska sunca.

Havana ume da bude i opuštena kao kada nekome banete nenajavljeno u goste, a on još uvek u pidžami pije prvu jutarnju kafu. Ona sve svoje nesavršenosti nosi nonšalantno i sa širokim osmehom, na koji ne možeš da ostaneš imun.
Havana su Castillo de la Real Fuerza, Castillo de San Salvador de la Punta, Hotel Nacional de Cuba i po koja priča o Al Kaponeu.

Havana je svakodnevica. Na pijacama. Na ulicama. U redovima.
Havana je i jedan Italijan u vili sa dobermanom koji mi je ispričao kako ne voli Kubance, ali ipak nikada nije poželeo da se vrati u Rim.
Havana su fantastični oldtajmeri.

Havana je doručak koji mi serviraju tri generacije žena kod kojih sam bila u privatnom smeštaju. Svaki dan mi je vlasnica prinosila slušalicu starinskog telefona, dok je razgovarala sa prijateljicama, valjda da bi se pohvalila da ima gosta. Moje je bilo samo da kažem Holla. I tako svaki dan! One su nastavljale da pričaju, a ja sam, ne razumejući ništa uživala gledajući malo pozrište ispred sebe.
Havana je je sto puta odslušana pesma Comandante Che Guevara  i Guantanamera (naučila sam da je to devojka iz Gvantanama)

Havana je kada me je porodica koju sam upoznala u Varaderu, pozove da prespavam kod njih. Ne menjajući posteljinu, ali dajući sve od sebe da se osećam prijatno. Interesantno je da je ilegalno pozvati stranca da ostane u kući, ukoliko nemate dokaz da ste prijatelji. Mi smo pre toga  napravili ozbiljnu kolekciju dokaza da se družimo!

Mi nismo komunisti mi smo fidelisti, objašnjavala mi je Antoaneta. Dok smo mi učile da igramo salsu, otac je na krevetu pomno slušao višečasovni govor Fidela Kastra. Njegova habanera mu je prinosila hranu i vodu, a on je ležao i upijao svaku reč svog vođe. Nisam ništa razumela, ali cela slika mi je bila dirljiva.

Havana je kada svaki čas nestaje struja. I kada pada kiša, a ja u kolima negde u predgrađu čekam da domaćini donesu hranu iz ilegalnog restorana u nečijem stanu.
Havana je kada cela porodica sedi na trosedu i gleda serije.
Havana su pohovane banane.
Havana je starinski autobus.

Havana su turisti koji možda nisu čitali ništa od Hemingveja, ali su pili u njegovim omiljenim barovima. Mohito u Bodeguita del Medio, dajkiri u Floriditi.
Havana je Hotel Ambos Mundos, u kojem je pisac živeo neko vreme i napisao knjigu Za kim zvona zvone.
Havana je i bar gde je mnogo manja gužva, na kojem piše – Hemingvej ovde nikada nije bio.

Havana je san.
Havana su fotografije kao dokaz da mi se sve ovo i dogodilo.
Ipak kažu, Havana nije prava slika Kube.
I ja odlazim dalje…

© 2017 desiderata.co