Srbija – ovaj put iz ugla jednog Kubanca…
Kuba me je sasvim neočekivano pronašla na Adi Ciganliji. Šetajući iz bašte kafića čula sam pesme Crne kose, Mito vekrijo (ne, nije slovna greška tako on kaže), ali u ritmu salse, koju je sa urođenom lakoćom i osećajem za ritam, pevao Kubanac širokog osmeha.
Bio je to Raul Pulido Sandoval.
Jedan od dvadesetak Kubanaca koji žive kod nas. Poželela sam da čujem njegovu priču, otkud on ovde, kako provodi dane i šta mu najviše nedostaje sa njegovog karipskog ostrva.
Za sebe kaže da je srpski Kubanac, da mu je Srbija ukrala srce, da mu se ovde dogodile najlepše stvari u životu. Naravno, ne voli zimu, ali pesma i salsa osim što leče nostalgiju, otapaju svaki led, stavljaju osmeh na lice i izazivaju fino lupanje srca.
Ako ne verujete pustite muziku i počnite lagano da mrdate kukovima.
Ako niste vešti klik na salsa za početnike
Ili krenite kod Raula u školu salse
I plešite… kao da vas niko ne gleda!
Raul je rođen 1963. godine u gradu San Antonio de los Banos, dvadesetak kilometara od Havane. Diplomirani je hemičar. Ali se ceo život bavi plesom i muzikom. Ima svoj bend Salsa y Punto (koji čine vrhunski muzičari sa Kube i Srbije). U Beogradu živi već 15 godina. Oženjen je i ima sina.
Kako bi opisao Kubu? Kuba je za mene bila i uvek će biti najleša zemlja na svetu. Tamo sam se rodio, odrastao, živeo sa svojom porodicom, familijom, prijateljima, koje mnogo volim i koji mi puno nedostaju. Beskrajno sam im zahvalan što čine deo mog života.
A otkud ti u Beogradu? Ovde živim od 2002. godine. Sa bendom sam imao veoma uspešnu turneju po zemljama bivše Jugoslavije. Kada smo došli u Srbiju, jednostavno smo odlučili da ostanemo. I od tada je ovo moja država koja mi je ukrala srce. Za mene je ovaj grad kao deo tela, deo duše. Ja volim Srbiju, ona mi je druga zemlja. Ovde se osećam kao da sam na Kubi, baš kao kod kuće.
Šta ti najviše nedostaje sa Kube? Prijatelji, deca, porodica, šetnja ulicama, slušanje vesele kubanske muzike koja mi pomera telo i srce koje zadrhti od sreće, žurke, karnevali, toplina ljudi, plaže, osmeh Kubanca nakon pesme i plesa.
Omiljeni kubanski bend? Los Van Van ima moć da podigne celo selo na noge, da ih natera da plešu ceo dan bez prestanka.
Čime se baviš ovde? Muzikom i plesom isto kao i na Kubi. Ne bih mogao da živim drugačije. Za 15 godina koliko živim ovde, desile su mi se mnoge lepe stravi, privatno i poslovno. Radio sam sa poznatim muzičarima, učestvovao na brojnim festivalima, na kojima je moj bend osvajao nagrade kao na primer na Radijskom festivalu 2007.godine. Ali iznad svega, najlepše što mi se dogodilo je to što sam ovde upoznao ženu svog života Miljanu Pulido Samdoval Pantović, koja mi je rodila sina koji se zove Alexander Pulido Pantović. Oni su moj razlog za život!
Šta ti je najteže palo kada si došao u Srbiju? Život u Beogradu mi je u početku bio težak. Naučiti jezik nije bilo ni malo lako. Trebalo mi je mnogo rada i truda pa da progovorim vaš jezik. Ali konačno kada sam ga savladao mogao sam da započnem novi život! Sada imam i državljanstvo. Nemam na šta da se požalim, osim na hladnoću, ali tu ništa ne može da se promeni.
Primećuješ li sličnosti između Kube i Srbije? Delimo ljubav prema istim stvarima. I vi i mi imamo lepe devojke, volimo da se družimo, da pijemo, da se veselimo. Imamo sličan mentalitet, isto srce.
Želeo bih da poručim svima koji budu čitali-Volim vas, poštujem i nosim vas u srcu. Vaš srpski Kubanac Raul
© 2017 desiderata.co